ENGLISH
Тројеручица поново у Србији
Велика је радост Београђана и целог српског народа што је стигао дар Свете Горе Атонске, која је преко свог дуплог сабора у Кареји одлучила је да Српски народ и Српску Православну Цркву за сво претрпљено страдање задњих 6-7 година, почаствује својом великом пажњом и благословом.
Света Гора Атонска је монашка држава под покровитељством и заштитништвом саме Мајке Божије, пресвете Богородице. По предању светих наших духовних предака, Пресвета Богородица је након Ефеса и острва Патмоса боравила на Монт Атосу. Ценећи ту посету од најстаријих времена, ромејска власт, или како су је погрешно у 19. веку називали византијском, респектовала је Богородичин "завет" да то полуострво на Халкидици буде отаxбина оних који ће се заветовати да живе у девствености као што је и сама живела.
Врло
рано, још у време Светог Цара
Константина, монаштво је заживело
на Светој Гори. На то нас потсећају
манастири Констаониту и Ивирон.
Боравком Пресвете Богородице на
Монт Атосу, светим
монашким-врлинским подвигом
потоњих житеља Монт Атоса с правом
је преименована у Света Гора
Атонска. Ценећи изузетно
заступништво Пресвете Богородице
пред престолом Свевишњега оних
који се одлучише на велики подвиг
монаштва,- монаси су изабрали Њу за
своју заштитницу и покровитељицу.
Зато се Пресвета Богородица као
нигде другде на свету, на Светој
Гори Атонској слави и поштује на
православан начин. То посебно с
разлогом наглашавамо пошто има
много погрешних и злоупотебљивих
слављења Пресвете Богородице. На
Светој Гори се налазе свете
чудотворне иконе Пресвете
Богородице, које су много пута и на
различите начине потврдиле своје
чудотворство и моћ молитве светих
монаха. Једна од тих светих икона је
и икона Богородице Тројеручице,
која се чува у Српском Манастиру
Хиландару.
Икона
Богородице Тројеручице је једно од
највећих духовних блага Свете
Горе.Њу је живописао Свети Јован
Дамаскин, велико име православне
богословске мисли, поезије и
иконописа. У време иконоборачке
јереси он је речју, усменом и
писменом, бранио истину и праву
веру о поштовању ликова (икона) како
саме Свете Тројице, Пресвете
Богородице тако исто и светих
божијих угодника. Због тога је био
сурово кажњен од ромејског цара
Лава В савријанца. Наредио је да му
се отсече десна рука да не би могао
писати књиге и говоре у одбрану
икона. Свети Јован Дамаскин се
помоли пред иконом Богородице и гле
чуда: одједном се шака његове десне
руке споји са својим делом руке и
постаде једно као што је било и пре.
Тада Свети Јован Дамаскин одлучи да
икони пред којом се молио и испред
које се десило до тада невиђено
чудо дослика, придода још једну,
трећу руку. Тако она доби име
"тројеручица". Од тада па ево
до данас она не престаје да чини
многа чуда међу народима.
Када
је Свети Сава Српски походио Свету
Земљу и дошао до Манастира Светог
Саве Освећеног, монаси му по
пророштву свог великог духовника
Светог Саве Освећеног поклонише
велике дарове. Између осталих доби
Свети Сава на поклон и икону
Тројеручицу, да је понесе у Србију -
поклон верном православном Српском
народу. Донесе Свети Сава икону
Тројеручицу и би у великом
поштовању код Српског народа. Али,
пошто Српски народ паде у грех и по
допуштењу божјем у ропство
агарјанско, ради његовог покајања,
икона Богородице Тројеручице на
чудесан начин изчезе из земље
Српске и једно јутро нађе се
натоварена на осамареном магарету
испред манастира Хиландара. Велика
и необична светлост показа долазак
чудотворне иконе испред капија
манастира Хиландара. Монаси
видевши ту светлост литијски
отидоше до места и гле видеше чудо:
икона Пресвете Богородице на
осамареном магарету. Приђоше,
скинуше икону, поклонише се и
литијски је понесоше у манастир
Хиландар и поставише је на посебно
место испред игуманског трона где и
данас почива. Било је то пре пет
векова.
Историја као да се понавља
Као
пре толико векова, када је Српски
народ био у незавидном
међународном положају, као и сада,
Бог нас на чудесан начин посећује.
Онда преко Светог Саве, а сада преко
његових светогорских следбеника.
Света Гора нас посећује преко
својих претставника, њих 30 монаха,
који нам доносе икону Пресвете
Богородице Тројеручице, њену
копију, коју цела Света Гора
приноси на молитвено и
благодарствено заједничарење са
Српским народом. Предајући икону
српском Патријарху, архимандрит
Јефрем беседи: "Данашњи дан је
историјски моменат, јер заштитница
Хиландара долази као благослов
српском народу. Ова икона стиже у
Србију да заврши дело започето пре
неколиоко векова, када ју је Свети
Сава донео овамо из Јерусалима, да
православне хришћане учврсти у
вери, а невернике да промени".
Светогорци су са
великим болом пратили "голготу" Српског народа последњих година. Даноноћно
су се молили пред иконама Пресвете Богородице за спас Српског народа, и не само
српског, већ целокупног човечанства, које се нашло у вртлогу стравичних демонских
замки и искушења. Зато је долазак копије иконе Пресвете Богородице Тројеручице
у нашу напаћену отаxбину израз не само љубави Свете Горе према голготском страдању
Српског народа, већ велики историјски моменат за целокупни Српски народ.