ЗВОНА

"Danas, ako glas wegov ~ujete, nemojte da budu tvrdokorna srca va{a ..." Jevrejima 4,7)

Prva livena zvona poti~u iz polovine $$IX$$ veka, sa Zapada, iz italijanske oblasti Kampani. Ubrzo po{to se po~elo sa livewem zvona venecijanski knez poslao je na dar vizantijskom caru Mihailu 12 zvona za hram Svete Sofije u Carigradu.
Od tada zvona se {ire u zemqama pravoslavnog hri{}anstva. Posle Velikog raskola i oblik zvona na Istoku i Zapadu po~iwe da se razlikuje, {to uti~e i na razlike u osnovnom tonu zvona.
Prvi hri{}ani nisu se koristili nikakvim instrumentom za pozivawe na bogoslu`ewe, pre svega zbog toga {to su ~esto morali da se skrivaju pred progonima.
Kasnije, monasi na Istoku po~iwu da upotrebqavaju razli~ite znake za pozivawe. Naj~e{}e su se koristila razli~ita klepala. Na Sinajskoj gori, monasi su pozivani na bogoslu`ewe zvukom trube, u manastirima Palestine udarawem ~eki}em na vrata kelija; u `enskim manastirima koristile su se zve~ke, klepala, jelenski i gove|i rogovi.
Kada su zvona prihva}ena u Vizantiji, po~eli su za wih da zidaju i posebne zvonare, kako bi se {to daqe ~ula. Vekovima su i me|u Srbima zvona bila ne samo sredstvo za pozivawe na bogoslu`ewa ve} i glavni medij za preno{ewe va`nih informacija: o ratovima, o dolasku neprijateqa, o po`arima, o svim va`nijim sre}nim i nesre}nim doga|ajima narodne zajednice.
Ipak, najva`nija uloga zvona bila je u pozivawu na bogoslu`ewa i zajedni~ke molitve. U tursko vreme zvona su bila zabrawena. Neka je skinuo sam narod i zakopao ih ne bi li ih sa~uvao, a druga su nosili osvaja~i da bi ih pretapali u topove.
Zvuk zvona je za Srbe, ali i ostale pravoslavne hri{}ane, bio isto {to i zvuk slobode. Tek posle oslobo|ewa od Turaka u srpskim krajevima su se ponovo za~ula zvona.
Danas se u pravoslavnim crkvama za pozivawe vernika na bogoslu`ewe jo{ uvek koriste i klepala ali samo u vreme Velikog (vaskr{weg) posta.

ПОЈМОВИ -- ХИЛАНДАР

HOME II TERMINOLOGY // SLAVE