СЛАВА

"Jer je napisano: Budite sveti, jer sam ja svet ..." (1 Petrова 1,16)

Sveti Sava je u praksu uveo obred krsne slave na liturgijskoj osnovi. Od svetoga Save se taj obred, kao i obi~aji koji ga prate, postupno formirao, dok se nije razvio do dana{weg oblika. Dana{wu formu tog obreda u pro{lom veku (1862) kona~no je uobli~io mitropolit Srbije Mihailo. Od brojnih imena koja je imala ova pojava nekad, a ima ih i danas, najrasprostrawenija su: krsna slava i sve~ari.

SVE]EWE VODICE

U nekim krajevima (Vojvodina, Beograd...), obi~aj je da sve{tenik pre slave do|e u dom da osveti vodicu. Doma}ica pripremi ~iniju sa vodom, bosiqak, sve}u, kadionicu, tamjan i upali kandilo ispred ikone. Tada sve{tenik osveti vodu kojom }e doma}ica umesiti slavski kola~. Za tu priliku potrebno je pripremiti: kadionicu, vatru (ili briket specijalnog ugqa) i tamjan, zatim sve}u i sve}wak (~irak), kitu bosiqka i posudu ~iste vode - i sve to da bude na stolu, okrenuto prema ikoni krsne slave, koja se ina~e nalazi na isto~nom zidu sobe.
Osve}enu vodicu doma}ica tretira kao svetiwu: pa`qivo wome rukuje, ~uvaju}i je na odre|enom mestu. Pa kad, uo~i samoga dana slave, privede kraju sve svoje pripreme za sutra{wi dan, onda tom vodom i bra{nom mesi slavski kola~; tome se doda i potrebna koli~ina soli i kvasca. U nekim krajevima, slava ve} po~iwe uo~i dana ve~erom, jer je to, liturgijski gledano, ve} novi dan - dan slave: slu`eno je ve~erwe, odnosno bdenije sutra{wem prazniku. Ipak, vrlo je retka pojava da se ve} tada re`e kola~ to se ~ini na sam dan slave.

ODLAZAK U CRKVU

Kad osvane dan krsne slave, u crkvu se nosi kola~, `ito i crno vino. U hramu se vr{i zajedni~ko osve}ewe `ita i blagosiqawe hleba i vina, a onda sve{tenik svako `ito posebno prelije i svaki kola~ posebno re`e. Tom prilikom sve~ar preda sve{teniku, pre svete liturgije, ~ituqu (spisak `ivih i preminulih ~lanova porodice) radi pomena i va|ewa ~estica na proskomidiji - `ivih za zdravqe, a upokojenih za pokoj du{e.

Doma}in prilo`i crkvi svoje darove: tamjan, zejtin, vino - prilo`i ~ega mo`e i koliko mo`e. U novije vreme je sve ~e{}a pojava da se prila`e novac pa da ga crkva tro{i shodno potrebama.

REZAWE KOLA^A U KU]I

Tamo gde je nasle|ena porodi~na praksa ili se zavodi nova praksa, da se ~in rezawa kola~a vr{i u ku}i, treba uraditi ovako.

Jo{ uve~e ili rano izjutra staviti na sto sve {to je potrebno za obred, a sto je okrenut ikoni, odnosno istoku.

Na stolu treba da su kola~, `ito, ~a{a crnog vina; zatim sve}a u ~iraku, spisak `ivih ~lanova porodice radi molitvenog spomena, zatim ru~na kadionica sa briketom i {ibicom; pored vina i `ita nalazi se ka{i~ica, a pored kola~a no`. Sve}a se pali pred sam po~etak obreda, a mo`e i ranije - dok je kandilo upaqeno jo{ uve~e i gorelo je u toku no}i.
Kad sve{tenik do|e u sve~arsku ku}u, na stolu je sve {to je potrebno. Posle uobi~ajenog pozdrava, doma}in pri|e sve}i, prekrsti se i pripali je. Posle po~etnog vozglasa, molitve Gospodwe O~e na{ i tropara slave, sve{tenik ~ita molitvu za osve}ewe `ita. Za vreme ovoga obreda okade se: ikona, sve}a, kola~, `ito, vino, prostorija u kojoj se slavi, kao i prisutni ~lanovi porodice i gosti. Neposredno posle tog obreda, ne prekidaju}i tok sve{tenik prelazi na rezawe slavskog kola~a. Za to vreme po~iwu da se pevaju tropari.

OSVE]EWE I REZAWE KOLA^A

Sve va`nije obredne radwe i obredni materijal o slavi vode neposredno poreklo iz Svete liturgije, {ire uzeto - odnosno iz Crkve: u tome se ogleda crkveni karakter slave. Obred slave, kao i svi drugi obredi u Crkvi predstavqaju oblik komunikacije ili op{tewa ~oveka sa Bogom - zato je svaka molitva li~no intonirana, i sve - osim onih koje se odnose na individualna lica - imaju oblik mno`ine, {to izra`ava saborni karakter molitve: ba{ kao i u samoj Bo`anskoj liturgiji u kojoj se molimo za sve, za ceo svet.

U toj sabornosti nije brisan nijedan pojedinac, ma kako bio mali i neznatan pred qudima, a gramati~ka mno`ina ne predstavqa naknadni zbir, nego ukupnost, sabornost - zajednicu.

Sve{tenik prvo molitveno priziva Gospoda Isusa Hrista da blagoslovi predlo`eni hleb i vino, izgovaraju}i tri puta re~i: "Gospode Isuse Hriste Bo`e na{, blagoslovi ovaj hleb i ovo vino Duhom tvojim Svetim svagda, sada i uvek i u sve vekove vekova. Amin." Zatim obema rukama uzima hleb i podi`e ga, okrenut ikoni, odnosno istoku: "Gospode Bo`e, prinosimo Ti ovo u slavu i ~ast svetog...; wegovim molitvama primi, Premilostivi, ovu `rtvu u svoj nadnebesni `rtvenik."

Zatim spu{ta kola~ i re`e ga po dowoj kori u vidu krsta i preliva ga vinom ~ine}i znak krsta.
Kola~ okre}u sve{tenik, doma}in i svi prisutni - kru`no, u desno, dok se pevaju tropari. Isti tropari se pevaju i na ven~awu, kao i prilikom rukopolo`ewa u ~in |akona, prezvitera i episkopa. Okretawe kola~a u krug ozna~ava ve~nost. Krug je simbol ve~nosti.

Posle ovoga kola~ se lomi na pola i stavqaju se wegove polovine dowom korom jedna prema drugoj, tako da prorezana mekota jedne i druge polovine bude okrenuta gore: wu celivaju sve{tenik i doma}in tri puta. Sve{tenik govori: "Hristos me|u nama." Doma}in odgovara: "I jeste i bi}e." Za vreme pevawa tropara kola~ su okretali svi prisutni - doma}i i gosti; ako ih je bilo mnogo, onda oni bli`i neposredno su okretali kola~, a oni daqe wihovim posredovawem bili su u vezi sa kola~em, dr`e}i svaki ruku na ramenu onoga ko stoji ispred wega. Tu pojavu imamo re|e u ku}i, ali je zato imamo ~esto, gotovo redovno kad je u pitawu hramovna slava, {kolska slava, esnafska i sl. jer se i tamo re`e kola~ a prisustvuje veliki broj vernika.

Po{to je zavr{eno celivawe slavskog kola~a, pevaju se tropari koji su u ovaj obred u{li iz prazni~koga bdenija, odnosno jutrewa.
Iza toga do|e jektenija u kojoj se moli za narod, arhijereja, pravoslavne hri{}ane i na kraju za uku}ane - po imenu. Na kraju, kao i obi~no, mali otpust. Tada do|e ~estitawe.

SLAVSKI RU^AK

Slavski ru~ak, kao i sve obredne ponude, nije jelo radi jela, nego je to zajedni~ko obredno jedewe i pijewe (so-jastije i so-pitije). Zato o slavi doma}inova ku}a nije samo gostoqubivi dom nego istovremeno i neka svetionica: i ku}a i porodica su crkva (zajednica) gde se prinose Bogu na dar pobo`ne misli, `eqe, zahvalnost, do~ekuju se i primaju gosti, po uzoru na biblijskoga praoca Avrama koji je ugostio tri nepoznata tajanstvena putnika.

VIDOVI SLAVQEWA SLAVE

Evharistijski ogranak nije urastao samo u porodicu, pa zato ne postoje samo porodi~ne slave, nego postoje i drugi vidovi slava. Pre svega, videli smo da je ku}na ili porodi~na slava izrasla iz crkvenoga obreda. Pored hramovne slave postoji gradska i seoska slava, kod nas zavetina {to zna~i dan i obred zaveta. Obi~ajna strana, odnosno ruho tih sve~anosti razlikuje se zavisno od mesta i vremena; ali obredna strana je ista.
U starom Dubrovniku su postojala bratstva i wihove slave. Po ugledu na to, a sa osloncem na zavetine i hramovne slave - doma}a slava se razvila u jo{ jedan oblik, odnosno vi{e vidova slave. Tako, na primer, zna se da je Svetog Savu uveo kao {kolsku slavu knez Milo{ tek 1841. godine, ali se isto tako zna da su u Sremskim Karlovcima jo{ u prethodnom veku na Dan svetoga Save |aci bili slobodni od {kole i "imali su rekreaciju".
U ovim slavama obred je isti kao i kod porodi~nih, odnosno crkveno-hramovnih. U jekteniji se pomiwu imena ~lanova porodice: onih koji su doma}ini slave za tu godinu i onih koji prihvataju pripremu slave za idu}u godinu, a pomenu se uop{teno i svi u~esnici slave. Stari doma}in predaje kumstvo svome nasledniku - doma}inu za idu}u godinu tako {to mu predaje polovinu, negde ~etvrtinu, slavskog kola~a.
Isto tako otac predaje sinu slavu, a to biva onda kad se sin izdvaja u posebno doma}instvo, bilo da }e `iveti u drugom gradu bilo da }e `iveti u tom istom mestu. Potpuno je pogre{na praksa koja se ponegde kod nas ustalila posle Drugog svetskog rata, da sinovi ne slave dok im je otac `iv, ili pak da slavu preuzima samo najstariji sin.
Du`nost je oca da svom sinu preda slavu, tako da i on slavi. Ako to otac ne `eli da u~ini, iz ko zna kojih razloga, potrebno je obratiti se svom nadle`nom sve{teniku i sa wim se dogovoriti o preuzimawu krsne slave. Sin tada nikakav prestup nije u~inio protiv svog roditeqa i krsne slave.
Kada je Austro-Ugarska okupirala Bosnu i Hercegovinu 1878. godine, zabrawena je upotreba }irilice, pevawe uz gusle... ~ak je zabraweno i slavqewe krsne slave. Po{to se Srbi nisu slave odricali, vlada je donela odluku po kojoj je dozvoqena slava, ali se prethodno moralo dobiti odobrewe, za {ta se morao platiti porez na slavu.
Dozvola glasi: "Dozvoqava se da N. N. mo`e svetog Ivana slaviti 24 ~asa." Pod svetim Ivanom podrazumeva se sveti Jovan Krstiteq.
Jedna zajednica obi~no po~iwe da slavi te godine kad se osniva, a nekad i ne{to kasnije. Hram po~iwe da slavi kad se zavr{e radovi i izvr{i wegovo osve}ewe - ali ima i druga prakse: da slava novoga hrama po~iwe da se proslavqa jo{ u izgradwi - spomen hram Svetoga Save u Beogradu na primer slavi svoju slavu, a jo{ nije zavr{en.
Krsna slava, gledana i shva}ena iznutra i kvalitativno, predstavqa pojavu u kojoj se vidi da je srpsko pravoslavqe, svetosavqe, pravilno i duboko pojmilo smisao i bi}e Crkve i najadekvatnije izrazilo svoje shvatawe i svoj do`ivqaj Crkve kao ve~ne neobuhvative zajednice Boga i qudi.
Tako se o krsnoj slavi dom - porodica pokazuje kao minijaturna slika Crkve, puna stvarne `ivotnosti: wena materijalna prisutnost u odre|enom prostoru je evidentna i ona je samo simvol duhovne stvarnosti koja daje smisao.
To u stvari ~ini du{u celoga poretka rituala krsne slave.
Posle Drugog svetskog rata, sve je ~iweno da se krsna slava ukine, zabrani, iskoreni, a kad to nije po{lo za rukom, onda se i{lo na to da se ona {to vi{e isprofani{e, obesveti. Krenulo se od toga da nije potreban kola~, `ito i sve}a. Nego bi se spremio bogatiji ru~ak. Nije se vodilo ra~una o postu.
Ima i ovakvih primera, kada doma}inu objasnite {ta je krsna slava, onda on poku{ava da se brani, pa ka`e: "Ja sam ovako nasledio, a ka`u mi da nije dobro da mewam dosada{wi obi~aj." Sa ovim su se sreli i oci Prvog vaseqenskog sabora 325. godine u Nikeji, pa su 15. kanonom propisali: "Uni{titi obi~aj koji se protivu apostolskoga pravila u pojedinim mestima ukorenio..." Srpskom narodu je sveti Sava ostavio kako se slavi. Zbog toga smo mi du`ni, na osnovu gore navedenog kanona, iskoreniti ru`ne, licemerne i nehri{}anske obi~aje, koji su se na {tetu Crkve uobi~ajili. Da li smo se zapitali, da li su svetiteqi Bo`ji, od kojih je veliki broj bio isposnika, zadovoqni sa na{im na~inom slavqewa wihovog imena.
Da li }e oni nama ovakvima biti za{titnici pred Bogom ili ne? Krsna slava nije jelo i pi}e. Jo{ je sveti Petar Cetiwski ~udotvorac prokleo svakog onog u Crnoj Gori ko du`e slavi slavu od jednog dana. Razlog je taj da bi sa~uvao hranu sirotiwi, jer su jo{ tada mnogi slavu pretvarali u jelo i pi}e.
Uvukla se ponegde i jo{ jedna krajwe pogre{na praksa. Dogodi se da u porodici neko umre ili pogine u toku godine. Dolazi sve{tenik za slavsku vodicu, onda doma}in ka`e: "Ja ove godine ne}u slaviti slavu, imao sam smrtni slu~aj u porodici. Do|ite idu}e godine."
Ovo je paradoksalno. Kada je 1934. godine poginuo kraq Aleksandar u Marsequ, mnogi su u znak `alosti za kraqem otkazivali slavu. Zbog toga je Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve iza{ao u javnost sa jednim saop{tewem, kojeg se moramo prisetiti i po wemu vladati. Krsna slava se nikada ne prekida. Pozvani su tada vernici, da udvostru~e svoje molitve za pokoj du{a upokojenih, s posebnim pozivom da se za krsnu slavu pomognu oni kojima je pomo} potrebna. Da se umesto bogatih gozbi, iste smawe, a razlika u novcu da sirotiwi.
To je hri{}ansko shvatawe krsne slave. U nekim srpskim krajevima ako se dogodi da se u porodici neko upokoji, kola~ se ne {ara, ve} se samo na sredini napravi pe~at sa znakom krsta. To je sve{teniku i svim prisutnima u hramu znak da se u tom doma}instvu neko u toku godine upokojio.

ПОЈМОВИ -- ХИЛАНДАР

HOME II TERMINOLOGY // SLAVE