МОНАШТВО

"Carstvo nebesko s naporom se osvaja, i podvi`nici ga zadobijaju ..."(Mateј 11,12)

Monasi (sam, jedinstven) ili kalu|eri (od gr~kog - dobri starac) su qudi koji se odri~u svega prolaznog radi Hrista i carstva nebeskoga i trude se da budu verni Hristu do smrti. Rastu}i u qubavi prema Bogu, oni vr{e i posebnu slu`bu svedo~ewa realnosti carstva nebeskog i wegove privla~ne mo}i.
Po~eci mona{tva povezani su sa sa po~ecima crkve ali poseban uzlet mona{tvo je dobilo u vreme prihvatawa hri{}anske crkve kao zvani~ne dr`avne crkve Rimskog carstva. Posle ulaska u Crkvu naj{irih slojeva stanovni{tva, prvobitni `ar hri{}anskih zajednica u nekoliko je bio umawen, pa je procvat mona{tva u ~etvrtom veku do{ao kao reakcija na povla~ewe ideala savr{enstva.
Jo{ od ranije pojedini isposnici povla~ili su se u egipatske i sirijske pustiwe na usamqeni~ki `ivot i potpunu posve}enost Bogu. Jedan od najpoznatijih primera ovakvog na~ina `ivqewa bio je sveti Antonije. Pustiwaci ili ot{elnici, me|utim, obi~no nisu ostajali sami, ve} se oko wih okupqao veliki broj onih koji su `eleli wihovo duhovno vo|stvo.
Nekada{wi rimski vojnik, sveti Pahomije Veliki (292-346) podigao je prvi manastir u dana{wem smislu i umesto u razbacane ot{elni~ke kolibice, monahe smestio pod jedan krov. Taj tip mona{kog `ivqewa poznat je u pravoslavqu pod imenom op{te`i}e (kinovitsko mona{tvo, za razliku od idioritmi~kog - sama~kog na~ina `ivota) i ubrzo se pro{irio po svim krajevima do kojih je doprlo hri{}anstvo. Kasnije se razvio i me{oviti oblik manastira sa op{te`i}em i izdvojenim isposnicama.
Za kona~no oblikovawe zajedni~arskog `ivota veliku zaslugu imaju spisi svetog Vasilija Velikog . Tek on je uveo posebni mona{ki zavet i posebni obred mona{ewa.
Monasi su od tada davali i danas pri stupawu u mona{ki ~in daju zavet poslu{nosti, bezbra~nosti i siroma{tva. Manastiri nikad ne mogu biti me{oviti ve} iskqu~ivo mu{ki ili `enski, rukovo|eni su od stare{ine koji se bira izme|u samih monaha (igumana, to jest igumanije).
Mona{tvo na Zapadu krenulo je putem "specijalizacije" radi u~estvovawa u misionarskim, pedago{kim, nau~no-teolo{kim i crkveno-politi~kim zadacima, i tamo su se razvili mnogi "redovi". U pravoslavqu je postojao i postoji samo jedan "red", jedna vrsta mona{ke ode}e; duga crna rasa ili riza, cilindri~na kamilavka kao pokriva~ glave, samo jedan jedinstveni oblik molitve.
Vremenom uticaj mona{tva je u okviru Isto~nog rimskog carstva, Vizantije, rastao do te mere da je negde od {estog veka po~ela da se ustaquje praksa da se episkopi biraju iskqu~ivo iz redova monaha.
Mona{tvo je mnogo u~inilo na o~uvawu ~istote pravoslavne vere, na odbrani svetih ikona, na razvijawu pravoslavne mistike. U vreme sutona Vizantije, ali i srpske nemawi}ke dr`ave, i u srpskim krajevima osetio se veliki uticaj misti~kog mona{kog isihasti~kog pokreta poteklog sa Svete gore, koji je obnovio temeqe pravoslavne duhovnosti i umnogome pomogao opstanku Crkve u periodu turskog ropstva, a uticaj isihazma se u pravoslavqu i danas ose}a.
Asketska literatura nastala u mona{kim zajednicama na osnovu podvi`ni~kog iskustva nebrojenih monaha pru`a velike primere onima koji kre}u na krstonosni hri{}anski put, a mona{tvo jo{ uvek `ivi u svim pomesnim pravoslavnim crkvama, jarko svedo~e}i istine pravoslavne vere.

ПОЈМОВИ -- ХИЛАНДАР

HOME II TERMINOLOGY // SLAVE